Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja. Postoje mnogi načini kojima možemo da poboljšamo kvalitet naše ishrane i tako sačuvamo svoje zdravlje. Pre svega, važno je da jedemo redovno. Poželjno je da svakodnevno imamo pet obroka-tri glavna obroka i dve užine između obroka. Redovnim unosom hrane, telu obezbeđujemo potrebnu količinu energije, ali i hranlljivih materija za obavljanje svih funkcija.
Od velikog značaja je pravilan izbor vrste namirnica koje koristimo u ishrani, kao i način njihove pripreme. a potom i količine pojedinih namirnica koje svakodnevno koristimo u svojoj ishrani.
Svaki zalogaj hrane treba dobro sažvakati uz napomenu da se ne savetuje unos tečnosti neposredno pre jela, tokom jela i neposredno posle jela: Poželjno je sačekati bar dvadesetak minuta jer, osim razblaženja fermenata koji koji učestvuju u procesu varenja hrane čime se produžava vreme i kvalitet varenja, unos tečnosti tokom i neposredno posle obroka dovode do nastanka osećaja nadimaanja i nadutosti.
Izbor namirnica zavisi od uzrasta, pola, zdravstvenog stanja, godišnjeg doba odnosno klimatskih prilika, vrste, intenziteta i učestalosti fizičke aktivnosti, profesionalnih aktivnosti. Mnogo je važnija biološka od kalorijske vrednosti namirnica, dakle, ne treba razmišljati koliko kalorija ima u čaši voćnog soka, već i to da li je u pitanju sveže isceđen sok od voća ili je to čaša veštački obojenog i zaslađenog gaziranog pića.
Svakodnevni jelovnik treba da bude raznovrstan. Na trpezi bi tebalo da se nađu integralne žitarice, povrće i voće, mleko i mlečni proizvodi, nemasna mesa (piletina ćuretina) i riba, nerafinisana ulja. Žitarice su važan deo svakodnevne pravilne ishrane. Važan je oblik u kome se koriste, kao i količina. U žitarice ubrajamo pšenicu, ovas, raž, ječam, proso, pirinač, kukuruz, heljdu. najbolje ih je koristiti u izvornom obliku, neprerađene i to kuvane u ukusnim čorbama, kao prilog uz meso i ribu i povrće umesto hleba ili kao poslastice (žito, sutlijaš…). U proizvode od žitarica spadaju brašno i proizvodi od brašna (hleb, testenina, keks, krekeri, kore za ppitu) i pahuljice.
Prednost treba dati neprerađenim, integralnim žitaricama, od celog zrna, jer upravo opna zrna sadrži preko potrebne, biološki vredne sastojke: vlaknaste materije, vitamine, mineralne materije, koenzime. Žitarice treba daa čine sastavni deo svakog našeg obroka, u različitom obliku i različitoj količini, na primer u vidu ovsene kaše, kačamaka, skuvanog integralnog pirinča ili prosa, crnog hleba ili peciva od inteegralnog brašna. Poželjno je izbegavati lisnata testa, peciva, testeninu, grickalice.
Svakodnevno je neophodno da unesemo bar pet porcija voća i povrća, što znači da ono treba da čini sastavni deo svakog našeg obroka. prednost ima sezonsko voće i povrće. preporuka je da se vodi računa o načinu njihove pripreme kako se termičkom obradom ne bi izgubio najveći deo njihove hranljive, odnosno vitaminske i mineralne vrednosti. Zato se preporučuje korišćenje povrća i voća u svežem, sirovom stanju ili skuvanog na pari ili u vodi, kratko, svega nekoliko minuta. Voće se može jesti i pečeno ili pripremljeno u obliku kompota.
Meso, riba i jaja imaju važnu, pre svega gradivnu ulogu u pravilnoj ishrani. Potrebno je pažljivo birati vrstu mesa, odnosno ribe, kao i način njihove pripreme, obzirom da postoje velike razlike u pogledu biološke vrednosti. Prednost treba dati ribi i nemasnim mesima, kao što su belo pileće ili ćureće meso bez kožice, u odnosu na tzv. crvena mesa i prerađevine od mesa, koje osim zasićenih masnoća sadrže i brojne aditive za poboljšanje ukusa, izgleda i radi produženja roka trajanja ovih proizvoda i koje zapravo ne bi trebalo da imaju mesto u pravilnoj ishrani.
Mlečni proizvodi kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir, mladi beli sir od obranog mleka, poželjniji su u odnosu na pavlaku, kajmak, buter, krem sir, topljene sireve, kačkavalj koji se nažalost često nalaze na listi namirnica svakodnevno korišćenih u ishrani.
I za ovu grupu namirnica važan je način pripreme. Jaja bi trebalo koristiti pre svega kuvana, a ne pržena, meso i ribu takođe bi trebalo jesti pripremljene kuvanjem (u vodi ili na pari) ili pečene na roštilju, a nikako ne pržene ili pohovane. Unos masnoća i šećera bi trebalo da bude manji od 5% dnevno i to pre svega u vidu nerafinisanih, hladno ceđeniiih biljnih ulja umesto billjne ili svinjske masti, margarina ili butera koji sadrže zasićene masne kiseline. Šećer osim energetske nemabiološku vrednost. Umesto prostih šećera (belog, smeđeg, žutog) preporuka je korišćenje složenih šećera, pre svega onih koji su satavni deo žitarica, povrća i voća. Izvanredan slatkiš osim svežeg može biti kuvano ili pečeno voće, ali i povrće (na primer bundeva).